Relej je po definiciji vrsta prekidača koja pri određenoj vrijednosti veličine na ulazu uključuje ili isključuje izlazne kontakte. Postoji više vrsta releja, a mi ćemo se baviti najraširenijim tipom – elektromagnetskim. Pogledajmo izgled i dimenzije tipičnog releja:
Bitno je poznavati princip rada, raspored izvoda i radne parametre releja. Standardni relej kao ovaj na slici ima 5 izvoda:
- C1 i C2 – Zavojnica (coil)
- COM – Zajednički kontakt (common)
- NO – Otvoreni kontakt (normaly open)
- NC – Zatvoreni kontakt (normaly closed)
Princip rada – U nepobuđenom stanju zatvoren je kontakt između izvoda COM i NC, a otvoren između između COM i NO. Kad se na kontakte zavojnice (C1 i C2) dovede napon pobude, elektromagnet uključuje kontakt između COM i NO, a kontakt između COM i NC je tada prekinut. Padom napona pobude kontakt se vraća u početno stanje (COM-NC).
Radne parametre možemo naći u dokumentaciji releja:
https://drive.google.com/file/d/0B4TJ7Awmm9iTelhPTHc0eXA1dWc/view?usp=sharing
Shema spajanja s mikrokontrolerom je slijedeća:
VCC je napon napajanja releja (u našem primjeru 5V), napon trošila spajamo na kontakte A i B.
Tranzistor T1 je za 5V 2N2222 a za releje s većim naponom pobude uzmite TIP102. Vrijednost otpornika R1 nije kritična ali neka bude 1-2,2 k Ω.
Ukoliko se ne želite upuštati u samogradnju sklopa, možete se poslužiti gotovim relej-modulom za Arduino kakvih ima dosta na tržištu i nisu skupi.
Spajaju se na slijedeći način:
Programski kod za upravljanje ovisi o potrebama korisnika ali za primjer ćemo preko releja uključiti ventil na 2 sekunde, a zatim ga isključiti na 5 sekundi i ponavljati sekvencu.
#define VENTIL 9 void setup() { pinMode(VENTIL, OUTPUT); // postavljanje pina } // sekvenca void loop() { digitalWrite(VENTIL, HIGH); // ukljuci ventil delay(2000); // na 2 sekunde digitalWrite(VENTIL, LOW); // iskljuci ventil delay(5000); // na 5 sekundi }
